Gimnastika i emocije: Kako deca kroz pokret izražavaju osećanja

Pokret je dečji prvi jezik. Pre nego što nauče da kažu "srećan sam" ili "bojim se", oni to pokazuju kroz način na koji trče, skaču ili se pomiču po prostoru. Gimnastika samo strukturiše ono što deca ionako rade prirodno.

koja prolaze kroz razvod roditelja često postaju preoprezna na visini. Ne rizikuju. Ona kojima je rođen brat ili sestra postaju buntovna na treningu - guraju granice, provociraju. A deca koja su dobila pohvale u školi? Oni dani su najbolji za učenje novih elemenata.

Emocionalno stanje utiče i na fizičke sposobnosti. Napeta deca su ukočena, ne mogu da se istegnu kako treba. Anksiozna deca brže se umore jer troše energiju na strah umesto na pokret. Srećna deca lete - njihovi skokovi su viši, ravnoteža bolja.

Gimnastika omogućava i obrnut proces. Kad dete svesno promeni način kretanja, može uticati na svoje raspoloženje. Snažni, odlučni pokreti donose samopouzdanje. Lagani, tečni pokreti smiruju. Ovo nije teorija - to funkcioniše svaki dan u salama širom zemlje.

Grupni treninzi dodaju još jednu dimenziju. Deca "čitaju" raspoloženja drugova kroz način kretanja. Kad je jedan nervozan, to se prenosi na celu grupu. Kad je neko posebno veseo, ta energija se takođe širi. Instruktori često menjaju planove treninga na osnovu opšte atmosfere u grupi.

Roditelji ponekad ne razumeju zašto dete dolazi s treninga potpuno drugačije nego što je otišlo. Objašnjenje je jednostavno - kroz pokret je "isprazno" ono što ga je mučilo ili je dobilo potrebnu dozu samopouzdanja.

Nisu sve emocije iste po intenzitetu. Blaga frustracija može pomoći deci da se više potrude. Prejaka anksioznost ih potpuno blokira. Dobar instruktor prepoznaje te nijanse i prilagođava trening.

Gimnastika deci daje nešto dragoceno - mogućnost da budu svoja, da izraze ono što osećaju bez objašnjavanja odraslima šta to tačno znači. U svetu gde se od njih stalno traži da objasne svoje osećanje, gimnastička sala postaje mesto gde je dovoljno samo pokazati ga.