Sve je više gojazne dece - kako da se izborimo s tim?

U zadnjih deset ili petnaest godina, sve više primećujemo koliko ima gojazne dece, mnogo više nego pre. Čak su i sasvim mala deca koja imaju mnogo veću telesnu masu od dozvoljene u stalnom porastu i neretko srećemo preterano gojaznu decu, sa težinom koju imaju odrasle osobe.

Faktori koji dovode do preterane gojaznosti su različiti, mogu biti urođeni, ali i stečeni, uglavnom zbog loših navika u ishrani, manjka fizičke aktivnosti, pa je cilj otkrivanja uzroka glavni ključ rešenja problema.

Više gojazne dece, mahom nastaje zbog veoma izmenjene ishrane, korišćenja preterane količine aditiva u ishrani, koji se nalaze u različitim grickalicama i brzoj hrani, koju deca obožavaju, a koja ranije nije bila toliko dostupna u namirnicama. Industrija hrane u poslednjih dvedeste godina obiluje lošim mastima, aditivima,koji dovode do gojaznosti. 

Takođe razvoj tehnologije doprineo je da deca mahom, sve više slobodnog vremena provode neaktivno, na tabletima i telefonima, a sve manje provode u igri na čistom vazduhu.

Ranije su se deca mnogo više igrala i provodila vreme us portskim aktivnostima i igrama na otvorenom, jer telefoni nisu postojali, a dečiji sadržaj na tv-u je bio vremenski ograničen, to je doprinelo da deca zdravije provode vreme, a samim tim i budu psihički i fizički zdravija.

Ipak, gojaznost nije nešto što se kod svakog deteta vidi. Postoje i deca koja su sasvim normalne težine za svoj uzrast ali i dalje se loše hrane i pasivno provode svoje vreme, što ne znači da ako nisu gojazna, da se to neće videti u kasnijem dobu.

Ostaje pitanje kako se izoriti sa ovim problemom. Gojaznost nije uvek pravi pokazatel, jer postoje deca koja su prirodno krupnija, a koja se hrane zdravo, ali i sasvim mala količina dovodi do gojaznosti.

Sa druge strane, deci bi u svakom slučaju bila gojazna ili ne trebalo ograničiti vreme za ekranom i podsticati sportske i druge fizičke aktivnosti, kao što je igra sa vršnjacima, na otvorenom, trening i druge fizičke aktivnosti.

Sa druge strane trebalo bi ograničiti konzumaciju grickalica, slatkiša, sokova i brze hrane na minimum, mada ni potpuno isključivanja nije dobro.

Gojaznost kod dece može ostaviti veike posledice na još nerazvijenu psihu deteta, uticati na njegovo zdravlje ali i samopouzdanje, pa bi se trebalo što pre pozabaviti ovim problemom, dok ne ode u krajnost.